Nekoliko je mogućih koraka koje građani Novog Sada moraju preduzeti u najkraćem roku kako bi osigurali samostalnost mesne samouprave i mogućnost da na njima i u budućnosti učestvuju, kao što su to uradili 2021. godine. Grupa za konceptualnu politiku ukazala je danas na prioritete u tom procesu, među kojima je svakako najvažniji taj da se omogući usvajanje novih statuta mesnih zajednica koji će zadržati mogućnost da na njima i u budućnosti učestvuju građani preko svojih direktnih kandidata, komšija i prijatelja, a ne preko izbornih lista, kao i da im bude zagarantovana mogućnost kontrole biračkog procesa.
Vlast pokušava da uradi sve suporotnmo od toga i praktično ide ka parlamentarizaciji koja faktički znači obesmišljavanje i konačno ukidanje mesne samouprave.
Zbog toga je Novosađanima upućen javni poziv da što hitnije zatraže sazivanje zborova građana u svojim mesnim zajednicama, kako bi se suprotstavili netransparentnom procesu izrade novih statuta, kojima bi učešće građana na budućim izborima zapravo bilo ukinuto.
Kako je upozoreno sa konferenciji za novinare, promena statuta mesnih zajednica je nastavak usklađivanja pravnih akata sa Zakonom o lokalnoj samoupravi iz 2018. godine, a vlast pokušava da u tom procesu zaobiđe građane. Uz podsećanje da mesna samouprava nije više ustavna kategorija i da se njen položaj sistemski urušava godinama, GKP navodi da u borbi za nju građani ne bi trebalo da pristaju na pravila koja nameće Srpska napredna stranka.
Branka Ćurčić tako upozorava da su izmene opštih akata vezanih za mesnu samoupravu, koje se sprovode od 2021. godine, deo „šireg procesa ukidanja stečenih političkih prava građana“ i deo opšteg trenda potiskivanja ljudi iz političkih procesa.
„To je ono što odlikuje ovu dvanaestogodišnju vlast, odnosno režim Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke. Ovaj režim je doveo sebe do apsurdne situacije, a to je da novom regulacijom mesne samouprave krši sopstveni Zakon o lokalnoj samoupravi usvojen 2018. godine“, istakla je ona. A sve s ciljem da se praktično ukine pravo građana da neposredno učestvuju u političkim procesima na lokalu.
TOTALITARNI POKRET SNS
Zoran Gajić ističe da je u Srbiji praktično na vlasti totalitarni pokret sa 700.000 članova, što omogućuje opstanak stabilokratije u kojoj su ljudi ucenjeni, uplašeni i gde pored političkog kapaciteta gube i dostojanstvo.
„Zamislite koliko se to kapilarno nasilje u prikupljanju kapilarnih glasova može proširiti preko njihovih familija. A porodica nije jedino mesto širenja tog nasilja, tu su i radna mesta i čitav institucionalni i društveni prostor u kom se mi krećemo. Dakle, svi mi to dobro znamo i osećamo šta znači to kapilarno nasilje totalitarnog pokreta Srpske napredne stranke“, istakao je on.
Međutim, Gajić smatra da nije dobro ukoliko građani odgovore na isti način na mesnom nivou i pristanu na formiranje lista, pošto na taj način zapravo reprodukuju obrazac totalitarnog ponašanja, vladanja i učešća u političkom životu.
Zbog toga je pozvao članove saveta nezavisnih mesnih zajednica, „koji su odlučili da se angažuju u različitim formacijama koje će izaći na lokalne izbore“, da napuste mesta u tim savetima i raspišu nove izbore u svojim mesnim zajednicama.
„To je predlog koji bi bio koristan za emanipaciju građana i ohrabrenje svih građana da sačuvaju građanski karakter mesnih zajednica“, istakao je Gajić.
PRIMEDBAMA POPRAVITI STATUTE
Kada su u pitanju zborovi građana koje bi pod hitno trebalo organizovati, Gajić smatra da prvo i najvažnije što treba uraditi jeste da se na uvid zatraže predlozi ili modeli statuta na kojima se radi.
„Naši novosadski aktivisti vrlo dobro znaju šta znači učešće u javnim raspravama i pisanje primedbi, mi ih sada pozivamo da iniciraju zborove građana u mesnim zajednicama i da traže statute na uvid, da iznesu svoje primedbe, čak predloge kako bi taj statut mogao da zaštiti pravo nezavisnog kandidata i nezavisnog prelagača da učestvuje u izbornim procedurama“, naveo je on. Ćurčić upozorava da se o izmeni statuta mesnih zajednica ne govori javno jer je očigledan pokušaj da se građani drže po strani.
„Time se ne bavi ni Gradska uprava za opšte poslove koja je odgovorna za mesne zajenice, a saveti ne objavljujju ništa vezano za to. Zato smo uputili zahteve za informacije od javnog značaja u sve mesne zajednice u Novom Sadu i dobili informaciju da još uvek nisu uvedeni novi statuti, već da je sada u toku proces njihovog uvođenja. Mislimo da je jako važno da kažemo građanima da imaju mogućnost da traže zborove građana u mesnim zajednicama i da utiču na to šta će pisati u statutima mesnih zajednica. Ovo je jedinstvena prilika, njihova izmena ubuduće mislim da će biti vrlo vrlo teška“, precizirala je Ćurčić.
Ocenila je i da je Odluka o mesnim zajednicama, koja je doneta na izmaku 2021. godine, svojevrsna kazna vlasti za poraz Srpske napredne stranke u tri novosadske mesne zajednice, pošto je njome onemogućeno da ubuduće građani koji se kandiduju na tim izborima imaju svog posmatrača, čime izostaje nezavisna kontrola tog procesa.
„Odluka o mesnim zajednicama izmenjena je krajem 2021. godine i nije bila predmet javne rasprave, kao ni u mnogim drugim mestima u Vojvodinu. Ceo proces izmene tih akata i u drugim mestima u Vojvodini je uglavnom prolazio potpuno netransparentno, jer je predstavljen kao administrativno pitanje, a ne kao pitanje koje se tiče građana. Međutim, problem je u tome što po tekućim i važećim statutima koji treba da se zamene novim, eksplicitno stoji da se statut menja jedino sazivanjem zbora građana“, upozorila je ona.
ZRENJANINSKI DOKAZ
Problemi na koje ukazuje GKP pojavili su se u procesu izbora za devet zrenjaninskih mesnih zajednica početkom februara, gde su pravila igre postavljena tako da su na kraju građani mogli jedino da glasaju za naprednjačke kandidate, budući da je jedino SNS mogla da napravi liste, overi potpise za njih i obezbedi posmatranje izbora i brojanje glasova jer je na vlasti u tom gradu.
„Opozicione partije su to bojkotovale, građani se nisu odazvali jer su to nemogući uslovi za njihovo angažovanje, a jedina lista za koju se moglo glasati je bila lista Srpske napredne stranke što ove izbore čini nelegitimnim“, navela je ona.
Iskustvo od 2021. godine pokazuje da je sličan princip upotrebljen širom Vojvodine, zbog čega su građani u manjim mestima bili primorani da se, kako bi izbegli pritiske, obrate opozicionim strankama ili čak postanu njihovi članovi.
Iz GKP zato upozoravaju da je neophodna saradnja građana, civilnog društva i demokratskih opozicionih političkih partija kako bi se očuvao građanski karakter mesne samouprave, te da će u tom pravcu ići i njihova kampanja zagovaranja koju će sprovoditi narednih meseci. Jedan od ciljeva jeste i stavljanje van snage spornih odluka koje onemogućuju učešće građana u radu mesne samouprave i njenu parlamentarizaciju.
—
Naslovna fotografija: Dalibor Stupar, Autonomija!
Konfrencija za medije je održana 23. februara 2023. godine u prostorijama NDNV – Nezavisnog društva novinara Vojvodine.
